Roditelji treba brzo da reaguju! Što se duže čeka, kilogrami se više gomilaju i teže je promeniti navike u ishrani.
„Nikada se nismo usudili da ozbiljno razmotrimo problem”, priča Milenina mama. U svojoj desetoj godini, devojčica pati od viška kilograma. „Prigovarali smo joj, bez uspeha. Sve dok nismo konačno shvatili da nešto treba da se uradi!” Ali, odakle početi, koje namirnice izbaciti, kome se obratiti...?
U početku se uvek reaguje pomalo panično, jer roditelji osećaju grižu savesti, a neke navike u ishrani nije baš tako lako promeniti.
Milena ima 53 kg, a visoka je 1 m 35. Kao i za odrasle, njen indeks telesne mase se računa tako što se težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima. Rezultat je 29, što znači da ona ima oko 8 kg više. Specijalisti smatraju da je to pravi „višak kilograma”. Na prvom sastanku, lekar sa majkom i detetom odredi cilj i sredstva za postizanje cilja. „Dok smo sedeli kod lekara, svi saveti su mi izgledali jednostavni. Ali veoma brzo sam shvatila da sve to nije nimalo lako primeniti”, priča Milenina majka.
Dete je godinama stvaralo sopstvene navike u ishrani
Sada je neke od njih trebalo izmeniti. Upravo je tada neophodno da se roditelji umešaju, da objasne i ponekada se suprotstave detetu. To su trenuci koji Mileninoj mami teško padaju. „Čini mi se kao da sam joj neprestano za petama. Pored svakodnevnih razgovora i škole, tu je i hrana. Svaki put kad pojede nešto što ne bi trebalo, meni je loše.”
Redovni odlasci kod lekara (opšte prakse, pedijatra, nutricioniste ili dijetetičara) mogu pomoći u rešavanju nekih problema. Prilikom prvog odlaska, lekar kontroliše krvni pritisak i nivo šećera u krvi, što je obavezno u slučaju gojaznosti. Nekada je potrebno i mišljenje psihologa ili lekara specijalizovanog za poremećaje u ishrani.
Kako sastaviti jelovnik?
Prvo pravilo: suprotno onome što se misli, čak iako dete ima višak kilograma ili je gojazno, ne treba ga terati da smrša! Pošto ono još uvek raste, potrebno je stabilizovati njegovu težinu. Uostalom, dijetetski jelovnik jednog gojaznog deteta, nije ni približan jelovniku odrasle gojazne osobe. Radi se uglavnom o zdravorazumskim savetima.
Namirnice moraju biti raznovrsne, sa insistiranjem na voću i povrću (čak i smrznutom), ribi i skrobnim namirnicama (sočivo, testenina, pirinač, griz...) koje produžavaju osećaj sitosti, i donose organizmu važne vitamine i minerale. Kod dece se takođe insistira na namirnicama bogatim kalcijumom (mleko, sir).
S druge strane, mora se ograničiti unos slatkiša i naročito namirnica bogatih mastima. To se odnosi i na neka gotova jela, suhomesnate proizvode, pohovane šnicle ili šnicle punjene sirom, pomfrit.
Da bi obroci bili uravnoteženi, savetuje se da se skrobne namirnice jedu uveče, ako je povrće bilo za ručak, ili obrnuto, kao i parče mesa, ribe ili jedno jaje u toku dana.
Najgore: obrok ili grickanje ispred televizora!
Mora se ograničiti vreme koje dete neaktivno provodi ispred televizora ili računara. Veliki broj dece suviše gleda televiziju i istovremeno jede. Drugi problem je što puno njih barem jednom nedeljno jede «brzu hranu». Najbolje bi bilo da se bave sportom. Ipak, adolescenti sa viškom kilograma ne vole sportove u kojima osećaju teret svoje težine, već se radije odlučuju za plivanje ili vožnju bicikla ili rolera. Ako dete nije baš zainteresovano za sport, možete da ga upišete zajedno sa nekim drugarom ili pak da sami vozite sa njim bicikl.
Česta pitanja
Šta raditi ako dete ne doručkuje?
Zbog nedostatka vremena ili apetita, mnogo dece ne doručkuje dovoljno ili uopšte. Onda jedu kasnije, oko 10 h, kalorične namirnice bogate šećerom i mastima, ali siromašne vitaminima i mineralima. Moguća rešenja: probudite dete petnaest minuta ranije da bi imalo vremena za doručak; doručkujte zajedno sa njim; sedite barem deset minuta da biste na miru zajedno doručkovali. Preporučuje se sendvič ili žitarice sa mlekom. Ako dete ipak ne može da doručkuje kod kuće, neka u školu ponese sendvič, jogurt i voće.
Kakvu užinu pripremiti?
Deca koja imaju višak kilograma mogu imati užinu: jedno parče hleba sa puterom + jogurt ili voće ili dve-tri kockice čokolade. Izbacite kolače i kupovne voćne sokove. Vodite računa kada dete ostaje samo kod kuće – ono brzo može da isprazni kutiju keksa ili bonbona... ako ih u kući ima.
Kako naterati dete da jede sporije?
Često deca kod kuće žure da pojedu svoj obrok kako bi što pre ustala od stola. Treba ih naterati da jedu sporije, da cene namirnice i ostanu za stolom dugo... a to je, naravno, lakše reći nego učiniti! Ostanite da pričate za stolom, posle svakog obroka. Obrok inače ne treba posmatrati kao puko zadovoljenje potreba za hranom već kao trenutke razgovora, druženja i opuštanja.
A ako je dete gladno i posle obroka?
U tom slučaju treba razmisliti o namirnicama koje dete jede, jer osećaj sitosti zavisi od samih namirnica. Možete povećati količinu određenih namirnica, a da pritom ne unesete i više kalorija. To znači da osećaj sitosti zavisi i od psiholoških faktora i faktora okoline. Da li je dete zaista gladno ili samo želi da jede?
Nema komentara:
Objavi komentar